Zaputili smo se u Temišvar preko Vršca. Iako je bilo rano ujutru, vladala je pozitivna atmosfera,a dobrog raspoloženja nije falilo. Nismo se još ni raskomotili, a Mica je već dunula u mikrofon i poželela svima dobro jutro i predstavila svog pomoćnika Natašu – „vodilicu“ grupe J. Ona je i pored treme uspela da nas nasmeje i ispriča dosta zanimljivih stvari o ovom gradu kojeg još nazivaju i „mali Beč“.

Na ulasku u grad, nazirale su se kupole crkvi. Kako nismo mogli da pronađemo parking, na semaforu smo zaustavili mladića koji je zbunjeno prišao autobusu i u čudu nas gledao kada je Mica pokušala da ga uvuče u autobus ne bi li nam pokazao kuda treba da idemo. Rekla mu je „ajde ulazi mali!“ (naravno na srpskom), ali on se samo zacrveneo i objasnio gde Deki da parkira autobus.

Obilazak smo počeli sa Rumunskom pravoslavnom crkvom. Dalje nas je put vodio ka tri glavna trga. Prvo smo obišli glavni i najveći Trg pobede na kome se nalaze brojna zdanja – Kip vučice koja doji Romula i Rema, Gradska Opera, Dvorac Huniazilor (najstarija građevina u Temišvaru), Banatski muzej i mnogobrojni kafići, restorani i prodavnice. Ulicom Alba Iulija, u kojoj se nalaze brojne suvenirnice i info centri, stigli smo do Trga Slobode, koji je najmanji od tri pomenuta, i nalazi se između Trga pobede i Trga ujedinjenja. Tamo smo videli statuu Sv. Jovana Nepomuka i bistu poslednjeg dečanskog kralja Decebala. I stigli smo do poslednjeg trga na kojem su zgrade raznobojnih fasada bile obasjane sunčevim zracima. Prepune bašte kafića dale su poseban šmek, kao i ptice koje su neprestano nadletale trg.

Zadržali smo se ovde, diveći se prelepoj statui Sv. Trojice. Obišli smo i Srpsku pravoslavnu crvku i srpsku čitaonicu koja je početkom XX veka bila škola koju je pohađao Miloš Crnjanski, čija bista stoji ispred. Nakon obilska svih znamenitosti, grupa je imala slobodno vreme za šetnju, kaficu, pivce J. Poslednje odredište nam je bio ogroman tržni centar Iulius Mall gde smo proveli vreme do polaska za Beograd.

Ovo je bio jedan predivan i sunčan dan koji smo proveli nasmejani i vedri, naoružani radoznalošću, istraživačkim i avanturističkim duhom.

I za kraj, da se zahvalimo svima na pruženoj šansi i strpljenju, nadamo se da ste uživali kao i mi.

Sara, Rastko i Nata :D